1
12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име.
book-open-2 READ

Исус – утеловљена реч

1У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. 2Он је у почетку био са Богом. 3Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. 4У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. 5Светлост светли у тами, и тама је не надвлада. 6Бог је послао човека по имену Јован. 7Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. 8Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. 9Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет. 10На свету је био, и свет је његовим посредством настао, али га свет није препознао. 11Својима је дошао, али су га његови одбацили. 12А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. 13Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио. 14Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине. 15Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ 16Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, 17јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. 18Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио.

2
19 Исус им одговори: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“
book-open-2 READ

Исус наилази на веру и неверу код људи Исус истерује трговце из храма

13Пошто се ближио јудејски празник Пасха, Исус је отишао горе у Јерусалим. 14У храму је затекао продавце волова, оваца и голубова и мењаче новца како седе за својим тезгама. 15Исус је начинио бич од узица и истерао из храма све продавце, овце и волове, а мењачима новца расуо новац и испревртао тезге. 16Продавцима голубова је рекао: „Носите ово одавде! Не правите тржницу од Дома мога Оца!“ 17Његови ученици се тада сетише да је у Светом писму написано: „Изједа ме ревност за твој Дом.“ 18Неки од водећих Јевреја су га питали: „Каквим ћеш нам знаком доказати да можеш да чиниш ово?“ 19Исус им одговори: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“ 20Јевреји му рекоше: „Требало је четрдесет шест година да се сагради овај храм, а ти ћеш за три дана да га саградиш?“ 21Међутим, Исус је говорио о храму, који је његово тело. 22Тек кад је васкрсао из мртвих, његови ученици су се сетили да им је о томе говорио. Тада су поверовали Писму и речима које је Исус изрекао. 23Док је Исус био у Јерусалиму за време празника Пасхе, многи су поверовали у њега, јер су видели знаке које је учинио. 24Сам Исус се никоме није поверавао, јер их је све познавао. 25Њему нико није морао да говори о било коме, јер је знао људе у душу.

3
16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот.
book-open-2 READ

Разговор с Никодимом

1Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. 2Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“ 3Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново не роди.“ 4Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“ 5Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. 6Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. 7Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. 8Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“ 9Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“ 10Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? 11Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. 14Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, 15да свако ко поверује у њега има вечни живот. 16Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.“

4
14 А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети
book-open-2 READ

Исус и Самарјанка

1Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. 2(Уствари, сам Исус није крштавао, него његови ученици.) 3Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју. 4Успут је морао да прође кроз Самарију. 5Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне. 7Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ 8(Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.) 9Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају са Самарјанима.) 10Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“ 11Жена му рече: „Господе, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? 12Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он сам је пио са њега, његови синови и његова стока.“ 13Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. 14А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“ 15Жена му рече. „Господе, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“ 16 Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“ 17Жена му рече: „Немам мужа.“ Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. 18Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“ 19Жена му рече: „Господе, видим да си пророк. 20Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“ 21Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. 23Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. 24Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“ 25Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“ 26Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“ 27Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“ 28Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29„Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30Људи изађу из града и дођу к Исусу. 31У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“ 32 Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“ 33Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“ 39Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи. 42Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“

5
24 Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот.
book-open-2 READ

Исцељење у бањи Витезди

19Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: Син ништа не може да чини сам од себе; он чини само оно што је видео да Отац чини. Што Отац чини, то исто чини и Син. 20Наиме, Отац воли Сина и зато му открива све што сам чини. Откриће му и веће ствари, а ви ћете им се дивити. 21Као што Отац подиже мртве и даје им живот, тако и Син даје живот онима којима хоће. 22Отац, наиме, не суди никоме, него је сав суд предао Сину, 23да сви поштују Сина, као што поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни Оца који га је послао. 24Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот, те не иде на суд, него прелази из смрти у живот. 25Заиста, заиста вам кажем: долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијег. Који га чују, ти ће живети. 26Јер, као што Отац има живот у себи, тако је и Сину дао да има живот у себи. 27Дао му је и власт да суди, јер је он Син Човечији. 28Не чудите се томе, јер долази час када ће сви који су у гробовима чути његов глас, 29па ће изаћи из њих. Тада ће они који су чинили добро васкрснути за живот, а они који су чинили зло васкрснуће да приме осуду. 30Ја сам ништа не могу да чиним по своме; ја судим на основу онога што чујем. Мој суд је праведан, јер ја не тражим да чиним своју вољу, него вољу онога који ме је послао.

6
35 „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.
book-open-2 READ

Исус – хлеб живота

22Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже. 25Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“ 26Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“ 28Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“ 29Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“ 30Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“ 32Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“ 34Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“ 35Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их васкрснем у Последњи дан. 40Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га васкрснути у Последњи дан.“ 41На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“ 43Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! 44Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га васкрснути у Последњи дан. 45У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени. 46Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца. 47Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. 48Ја сам хлеб живота. 49Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“ 52На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да своје тело да једемо?“ 53Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. 54Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути у Последњи дан. 55Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. 56Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. 58Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ 59Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.

8
12 „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“
book-open-2 READ

Исус – светлост свету

12Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“ 13Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш сам за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“ 14Исус им одговори: „Ако ја и сведочим сам за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим сам; са мном је Отац који ме је послао. 17Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18Ја сведочим сам за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“ 19Тада су му рекли: „Где је твој отац?“ Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.

9
3 „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе.
book-open-2 READ

Исцељење слепог од рођења

1Када је изашао из храма видео је човека слепог од рођења. 2Његови ученици га упиташе: „Учитељу, зашто се овај човек родио слеп? Да ли је згрешио он или његови родитељи?“ 3Исус одговори: „Није он слеп зато што је згрешио он или његови родитељи, већ да би Бог на њему показао деловање своје силе. 4Док је дан, треба да чинимо дело онога који ме је послао. Јер долази ноћ када нико неће моћи да ради. 5Док сам на свету, ја сам светлост свету.“ 6Рекавши ово, пљунуо је на земљу и од пљувачке начинио блато, па је тим блатом намазао човекове очи. 7Онда му је рекао: „Иди и умиј се у Силоамској бањи!“ (Силоам у преводу значи „послан“.) Човек оде, уми се и врати се са здравим видом. 8Његови суседи и они који су га видели како проси, рекли су: „Није ли то онај који је ту седео и просио?“ 9Једни су говорили: „Да, то је тај!“ – а други опет: „Не, није, него само личи на њега!“ Он тада рече: „Ја сам тај!“ 10Онда га упиташе: „Како си прогледао?“ 11Он одговори: „Човек који се зове Исус је направио блато, намазао моје очи и рекао ми: ’Иди у Силоамску бању и умиј се!’ Отишао сам, умио се и прогледао.“ 12Они га упиташе: „Где је он?“ „То не знам“ – одговори он.

10
11 Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце.
book-open-2 READ

Добри Пастир

7Исус им је тада поново рекао: „Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата за овце. 8Сви који су пре мене дошли, лопови су и разбојници, али их овце нису послушале. 9Ја сам врата. Ко уђе кроз мене, биће спасен; улазиће и излазиће и пашу ће налазити. 10Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу. 11Ја сам добри Пастир. Добри Пастир полаже свој живот за овце. 12Најамник, коме овце не припадају, није пастир. Када види да долази вук, он оставља овце и бежи, а вук их граби и разгони. 13Пошто је најамник, њега није брига за овце. 14Ја сам добри Пастир и познајем своје овце, а моје овце познају мене. 15Тако и Отац познаје мене и ја Оца. Ја полажем свој живот за овце. 16Ипак, имам и друге овце које нису из овог тора. И њих треба да доведем, па ће слушати мој глас. Онда ће бити једно стадо са једним Пастирем. 17Мој Отац ме воли, зато што хоћу да положим свој живот. Ја га дајем да бих га поново узео. 18Нико га не узима од мене; ја га сам полажем. Имам власт да га положим као и да га поново узмем. Ову заповест сам примио од свога Оца.“ 19Због ових речи је поново настала подела међу Јеврејима. 20Многи рекоше: „У њему је зли дух, па бунца. Што га слушате?“ 21Други рекоше: „То нису речи опседнутог злим духом. Зар зли дух може да врати вид слепоме?“

12
24 аиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода.
book-open-2 READ

Свечани улазак у Јерусалим

20Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то. 23Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.

13
34 Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге.
book-open-2 READ

Нова заповест

31Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“

14
6 „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени.
27 Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје.
book-open-2 READ

1Нека се не узнемирава ваше срце. Верујте у Бога и верујте у мене. 2У дому мога Оца има много станова. Иначе, зар бих вам рекао: ’Идем да вам припремим место’? 3А кад одем и припремим вам место, вратићу се и повести вас са собом, да и ви будете где сам ја. 4А ви знате пут куда ја идем.“ 5Тома му рече: „Господе, не знамо где идеш. Како можемо да знамо пут?“ 6Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени. 7Стога, ако сте упознали мене, упознаћете и мог Оца. Ви га познајете већ сада и видели сте га.“ 8Филип рече: „Господе, покажи нам Оца и биће нам довољно.“ 9Исус му рече: „Толико сам времена са вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је и Оца. Зашто онда кажеш: ’Покажи нам Оца’? 10Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не долазе од мене; Отац који је у мени чини своја дела. 11Верујте да сам ја у Оцу и Отац у мени. Ако не због другог, верујте макар због дела која чиним. 12Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа дела, јер ја одлазим к Оцу. 13Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити, да би се слава Очева открила у Сину. 14Што год затражите у моје име, ја ћу то учинити.

Исус обећава Духа Светога

15Ако ме волите, извршаваћете моје заповести, 16а ја ћу измолити од Оца да вам да другог Помагача-Утешитеља да буде са вама довека. 17Он је Дух истине. Њега свет не може да прими, јер га не види и не познаје. Ви га познајете, јер са вама борави и биће у вама. 18Нећу вас оставити као сирочад. Вратићу се к вама. 19Још мало и свет ме неће видети. Ви ћете ме видети и живећете, јер ја живим. 20У тај дан ћете сазнати да сам ја у свом Оцу, а да сте ви у мени и ја у вама. 21Ко прихвата моје заповести и извршава их, тај ме воли. А ко воли мене, њега ће волети мој Отац. И ја ћу га волети и себе му открити.“ 22Јуда (не Искариот) рече: „Господе, како то да ћеш се открити нама, а не свету?“ 23Исус му одговори: „Ако ме неко воли, држаће се мога учења, па ће га и мој Отац волети. Мој Отац и ја ћемо доћи к њему и настанићемо се код њега. 24А ко ме не воли, тај се не држи мог учења. Учење које слушате није моје, већ потиче од Оца који ме је послао. 25Ово вам кажем док сам још са вама. 26А Помагач-Утешитељ, Дух Свети, кога Отац шаље у моје име, поучиће вас свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. 27Мир свој вам остављам, мир свој дајем вам. Не дајем вам онакав мир какав свет даје. Не дајте да вам узнемиреност и страх обузму срце. 28Чули сте да сам вам рекао: ’Одлазим, али се враћам к вама.’ Да ме волите, ви бисте се радовали што одлазим к Оцу, јер је Отац већи од мене. 29То сам вам сада рекао, пре него што се догоди, да верујете кад се то догоди. 30Нећу још дуго говорити с вама, јер долази владар овога света. Он нема власти нада мном, 31али свет треба да зна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је заповедио мој Отац. Устаните, идемо одавде!

15
5 а сам чокот, а ви сте лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа чинити.
13 Нема веће љубави него кад неко да свој живот за своје пријатеље.
book-open-2 READ

Исус – прави чокот

1Ја сам прави чокот, а мој Отац је виноградар. 2Он уклања сваку лозу на мени која не рађа род, а чисти сваку која рађа, да би више рода донела. 3А вас је већ очистила реч коју сам вам говорио. 4Останите у мени и ја ћу остати у вама. Као што лоза, сама од себе, не може да доноси род ако не остане на чокоту, тако ни ви не можете да доносите плод ако не останете у мени. 5Ја сам чокот, а ви сте лозе. Ко остане у мени и ја у њему, тај доноси много плода, јер без мене не можете ништа чинити. 6Ако неко не остане у мени, тај се избацује као одсечена лоза, те се суши, а као такву је скупљају и бацају у ватру, па је спаљују. 7Ако останете у мени и ако моје речи остану у вама, тражите што хоћете и добићете. 8Ово је на славу мога Оца: да доносите многоструки род и да будете моји ученици. 9Као што је Отац волео мене, тако сам и ја волео вас; останите у мојој љубави. 10Ако извршавате моје заповести, остаћете у мојој љубави, као што сам и ја извршио заповести свога Оца, те остајем у његовој љубави. 11Ово сам вам рекао да би моја радост била у вама и да би ваша радост била потпуна. 12Ово је моја заповест: волите једни друге, као што сам ја волео вас. 13Нема веће љубави него кад неко да свој живот за своје пријатеље. 14А ви сте моји пријатељи ако чините што вам заповедам. 15Не називам вас више слугама, јер слуга ништа не зна о пословима свога господара. Ја вас називам пријатељима, јер сам вам обзнанио све што сам чуо од свога Оца. 16Нисте ви мене изабрали, него сам ја изабрао вас и поставио вас да идете и доносите род и да ваш род остане, те да вам Отац да све што затражите у моје име. 17Ово вам заповедам: волите једни друге.

17
14 Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету.
book-open-2 READ

Исусова првосвештеничка молитва

1Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао: „Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. 2Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. 3А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. 4Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. 5Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света. 6Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. 7Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, 8јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. 9За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. 10Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. 11Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно. 12Док сам био с њима, чувао сам их у твом имену, које си ми дао. Ја сам их сачувао и ниједан од њих није изгубљен, осим човека предвиђеног за пропаст, да се испуни што је написано у Писму. 13Сада идем к теби, а ово говорим док сам на свету, да би и њих испунила радост коју ја имам. 14Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету. 15Не молим те да их узмеш са света, већ да их сачуваш од Злога. 16Они не припадају свету, као што ни ја нисам од света. 17Посвети их себи истином; твоја реч је истина. 18Ја их шаљем у свет, као што си ти мене послао на свет. 19Ја себе посвећујем ради њих, да и они буду посвећени истином. 20Не молим се само за њих, него и за све који ће, преко њихове поруке, поверовати у мене, 21да би сви били једно. Као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, тако нека и они буду једно у нама, да свет поверује да си ме ти послао. 22Ја сам им предао славу, коју си ти предао мени, да буду једно као што смо ми једно: 23ја у њима и ти у мени, да буду у потпуном јединству, да би свет знао да си ме ти послао и да си их волео онако како си волео мене. 24Оче, хоћу да они које си ми ти дао буду са мном и да гледају моју славу, славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постања света. 25Оче праведни, свет те не познаје, али ја те познајем, а и они знају да си ме ти послао. 26Ја сам им објавио твоје име, а објављиваћу га и даље, да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.“

19
30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
book-open-2 READ

Исус умире

30Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну. 31Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“

20
19 Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“
book-open-2 READ

Исус се јавља својим ученицима

19Те недеље увече, ученици су били заједно. Врата су била закључана, јер су се плашили јудејских власти. Тада дође Исус, стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 20Рекавши то, показао им је руке и ребра. Ученици су били радосни што виде Господа. 21Исус им поново рече: „Мир вам! Као што је мене послао Отац, тако ја шаљем вас.“ 22Рекавши ово, дунуо је и рекао им: „Примите Духа Светога. 23Коме опростите грехе, опраштају му се, а коме не опростите грехе, томе се не опраштају.“